3. razred opće gimnazije

DOS Logika 3

Ana Plavetić, Perislava Bešić-Smlatić, Jadran Beganović, Anita Lunić, Laura Angelovski, Bruno Ćurko, Katarina Gamberger, Nikolina Mišić

Što ću naučiti

Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (U potpunosti)
Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost)
Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Potpuna ostvarenost)
Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji. (Potpuna ostvarenost)
Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Potpuna ostvarenost)
Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihova svojstva. (Potpuna ostvarenost)
Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost)
Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost)

Popis tema i videolekcija

Tema 1: Uvod u logiku - Ishodi učenja: Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost.), Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost.)

Videolekcija 1.1: Uvod u logiku - Ishodi učenja: Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost.)., Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije . (Djelomična ostvarenost.).

Tema 2: Oblici misli - Ishodi učenja: Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost.), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Potpuna ostvarenost.), Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Potpuna ostvarenost.), Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihova svojstva. (Potpuna ostvarenost.), Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Djelomična ostvarenost.), Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost.), Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost.), Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji. (Djelomična ostvarenost.), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost)

Videolekcija 2.1: Jezik logike sudova - Ishodi učenja: Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji (učenik razlikuje i obrazlaže pogreške u prevođenju na jezike logike). (Djelomična ostvarenost.), Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost.)
Videolekcija 2.2: Jezik logike pojmova - Ishodi učenja: Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost.), Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost.)
Videolekcija 2.3: Odnosi među pojmovima - Ishodi učenja: Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost.), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Potpuna ostvarenost.), Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji. (Djelomična ostvarenost.)
Videolekcija 2.4: Zaključak - Ishodi učenja: Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihova svojstva. (Potpuna ostvarenost.), Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost.)
Videolekcija 2.5: Definicija i divizija (razdioba) - Ishodi učenja: Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Potpuna ostvarenost.), Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Potpuna ostvarenost.), Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Djelomična ostvarenost.)

Tema 3: Logička svojstva i odnosi - Ishodi učenja: Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost), Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost), Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihova svojstva. (Potpuna ostvarenost), Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Djelomična ostvarenost), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost), Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost)

Videolekcija 3.1: Konjunkcija i disjunkcija - Ishodi učenja: Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost), Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Djelomična ostvarenost)
Videolekcija 3.2: Implikacija i ekvivalencija - Ishodi učenja: Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost), Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost)
Videolekcija 3.3: Valjanost zaključka - Ishodi učenja: Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost), Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost)
Videolekcija 3.4: Prirodna dedukcija - Ishodi učenja: Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihova svojstva. (Potpuna ostvarenost), Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost)

Tema 4: Neformalna logika - Ishodi učenja: Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Potpuna ostvarenost), Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji. (Potpuna ostvarenost), Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Djelomična ostvarenost), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost), Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihovih svojstava (Djelomična ostvarenost)

Videolekcija 4.1: Logika i argumentacija - Ishodi učenja: Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Potpuna ostvarenost), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost), Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Djelomična ostvarenost), Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihovih svojstava. (Djelomična ostvarenost)
Videolekcija 4.2: Neke neformalne logičke pogreške - Ishodi učenja: Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji. (Potpuna ostvarenost), Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost), Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Djelomična ostvarenost), Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Djelomična ostvarenost), Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihovih svojstava. (Djelomična ostvarenost)

1. Uvod u logiku

Uvod u logiku

Ishodi:

Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost.)
Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost.)

1.1 Uvod u logiku

1.1

Uvod u logiku

Ova će vam lekcija približiti logiku kako biste uočili da je već koristite u svakodnevnom životu i govoru. Proći ćete nekoliko logičkih mozgalica za koje vam ne treba znanje srednjoškolske logike čime ćete osvijestiti da je logičko razmišljanje u svima nama. Kroz komunikaciju ćete doći do definicije logike.

2. Oblici misli

Oblici misli

Ishodi:

Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost.)
Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Potpuna ostvarenost.)
Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Potpuna ostvarenost.)
Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihova svojstva. (Potpuna ostvarenost.)
Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Djelomična ostvarenost.)
Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost.)
Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost.)
Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji. (Djelomična ostvarenost.)
Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost)

2.1 Jezik logike sudova

2.1

Jezik logike sudova

Određivat ćete sud i njegova obilježja. Formalizirat ćete sudove uz pomoć logičkih operatora i prevoditi prirodni jezik na jezik logike sudova i obrnuto.

2.2 Jezik logike pojmova

2.2

Jezik logike pojmova

Upoznavanje s jezikom logike pojmova i od čega se sastoji. Uočit ćete da je jezik logike pojmova proširenje jezika logike sudova. Vježbat ćete kvantificirani i nekvantificirani prijevod.

2.3 Odnosi među pojmovima

2.3

Odnosi među pojmovima

Određivat ćete sadržaj i opseg pojma, odnose među pojmovima (subordiniran, superordiniran, disparatan, interferirajući, kontradiktorni, koordiniran, kontraran odnos), graditi Vennove dijagrame, ljestvicu pojmova i piramidu pojmova.

2.4 Zaključak

2.4

Zaključak

Objasnit ćete odnose među sudovima (logički kvadrat: tradicionalni i moderni). Objasnit ćete što je zaključak, upoznati se s pojmovima premisa (pretpostavka) i konkluzija. Upoznat ćete se s tipovima zaključaka. Objasnit ćete poteškoće s upotrebom riječi zaključak u svakodnevnom govoru.

2.5 Definicija i divizija (razdioba)

2.5

Definicija i divizija (razdioba)

Odredit ćete definiciju (tradicionalna) definicije i njena pravila te diviziju (razdiobu) i pravila izvođenja diobe.

3. Logička svojstva i odnosi

Logička svojstva i odnosi

Ishodi:

Učenik prevodi rečenice iskazane običnim jezikom na jezik logike sudova i jezik logike prvoga reda te rečenice iskazane jezicima logike prevodi na običan jezik. (Potpuna ostvarenost)
Učenik vrednuje sudove s obzirom na neko stanje stvari. (Potpuna ostvarenost)
Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihova svojstva. (Potpuna ostvarenost)
Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Djelomična ostvarenost)
Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost)
Učenik objašnjava razloge izostanka nekih logičkih odnosa i svojstava. (Djelomična ostvarenost)

3.1 Konjunkcija i disjunkcija

3.1

Konjunkcija i disjunkcija

Objašnjavat ćete pojam konjunkcije i disjunkcije uz primjere sudova. Prevodit ćete rečenice uz pomoć upotrebe logičkih veznika konjunkcije i disjunkcije. Objašnjavat ćete istinosne uvjete za konjunkciju i disjunkciju. Objašnjavat ćete tablicu istinitosti i stablo istinitosti za navedene logičke veznike. Gradit ćete tablice istinitosti i stabla istinitosti za složene iskaze, a uz primjenu naučenih pravila.

3.2 Implikacija i ekvivalencija

3.2

Implikacija i ekvivalencija

Upoznat ćete se sa semantikom logičkih veznika implikacija i ekvivalencija te istinitosnim tablicama.

3.3 Valjanost zaključka

3.3

Valjanost zaključka

Upoznat ćete se s raznim metodama provjere valjanosti zaključka.

3.4 Prirodna dedukcija

3.4

Prirodna dedukcija

Upoznat ćete se s prirodnom dedukcijom i primjenjivati osnovna pravila zaključivanja. Objašnjavat ćete modus ponens, modus tollens, hipotetički i disjunktivni silogizam, De Morganova pravila i svođenje logičkih veznika.

4. Neformalna logika

Neformalna logika

Ishodi:

Učenik analizira i vrednuje logičku strukturu tekstova različitih funkcionalnih stilova i na različite ih načine strukturira. (Potpuna ostvarenost)
Učenik prepoznaje tipične pogreške u argumentaciji. (Potpuna ostvarenost)
Učenik na različite načine dijagramira rečenice iskazane običnim jezikom i dijagrame prevodi na običan jezik. (Djelomična ostvarenost)
Učenik raspoznaje, izdvaja i analizira te vrednuje neke logičke elemente znanstvene metodologije. (Djelomična ostvarenost)
Učenik dokazuje logičke odnose između logičkih oblika i njihovih svojstava (Djelomična ostvarenost)

4.1 Logika i argumentacija

4.1

Logika i argumentacija

Identificirat ćete argument, odrediti strukturu argumenta, odrediti dobar argument, razlikovati deduktivan i induktivan argument te razlikovati argument od objašnjenja i zaključka.

4.2 Neke neformalne logičke pogreške

4.2

Neke neformalne logičke pogreške

Prepoznat ćete i određivati obilježja neformalne logičke pogreške te prepoznati i odrediti obilježja neformalnih pogrešaka dvosmislenosti (ekvivokacija, amfibolija, skliska padina, argument iz milosrđa, argument sile, argument protiv čovjeka, argument strahopoštovanja prema autoritetu, argument iz neznanja, isto istim.)