Pojmovnik

Beskonačni periodični decimalni broj ima beskonačno mnogo decimala koje se ponavljaju. Može se ponavljati jedna znamenka ili skupina znamenaka.

Duljina perioda je broj znamenki u periodu.

Pod pojmom funkcija mislimo na način (pravilo) prema kojemu se svakom elementu jednog skupa pridružuje točno jedan, odgovarajući, element drugog skupa.

Funkcija drugog korijena je funkcija koja svakom nenegativnom racionalnom broju pridružuje njegov drugi korijen. Zapisujemo je formulom $f\left(x\right)=\sqrt{x}$ , pri čemu je $x\ge 0$.

Broj $x$ nazivamo argument funkcije, dok je $f\left(x\right)$ vrijednost funkcije za argument $x$. ​

Graf je funkcije drugog korijena skup svih točaka ravnine pridruženih uređenim parovima oblika $(x$, $\sqrt{x}$), pri čemu je $x\ge 0$.

Graf je funkcije $f$, koja svakom realnom broju $x$ pridružuje točno jedan realan broj $f\left(x\right)$, zadane pravilom pridruživanja $f\left(x\right)=a{x}^2$ , $a\ne 0$, krivulja koja se naziva parabola.

Graf je linearne funkcije $f$ zadane pravilom pridruživanja $f\left(x\right)=ax+b,a,b\in \mathbb{R},a\ne 0$ pravac s jednadžbom $y=ax+b$. Tom pravcu pripadaju sve točke pridružene uređenim parovima oblika $(x,ax+b)$.

Iracionalni broj ne možemo zapisati u obliku razlomka.

Ako su $a,b,c\mathrm{i}x$ realni brojevi, pri čemu je $a\ne 0$, onda funkciju zadanu pravilom pridruživanja (formulom) $f\left(x\right)=a{x}^2+bx+c$ nazivamo (općom) kvadratnom funkcijom (na skupu $\mathbb{R}$). Broj $x$ naziva se argument funkcije, dok je $f\left(x\right)$ vrijednost funkcije za argument $x$ . Brojeve $a,b\mathrm{i}c$nazivamo koeficijentima kvadratne funkcije.     

Ako su $a,b\mathrm{i}x$ realni brojevi , pri čemu je $a\ne 0$, onda funkciju zadanu pravilom pridruživanja (formulom) $f\left(x\right)=ax+b$ nazivamo linearnom funkcijom (na skupu  $\mathbb{R}).$

Graf je kvadratne funkcije parabola s jednadžbom $y=a{x}^2+bx+c$, $a\ne 0$, $a,b,c,x\in \mathbb{R}$.

Skupinu znamenaka ili znamenku koja se ponavlja nazivamo period.

Predperiod je decimala ili skupina decimala ispred perioda koje nisu dio perioda beskonačno mješovito periodičnoga decimalnog broja.

Skup iracionalnih brojeva označavamo s $\mathbb{I.}$

Skup racionalnih i iracionalnih brojeva zajedno čine skup realnih brojeva.

Sumjerljive dužine imaju za omjer svojih duljina racionalani broj.

Beskonačno periodični decimalni broj zapisujemo simbolički. Ako se ponavlja jedna znamenka, iznad nje stavimo točkicu ili crticu. Ako se ponavlja više znamenki, stavljamo točkicu iznad prve i iznad posljednje znamenke u periodu ili crticu preko cijelog perioda.